Обавештење о надокнади часова

Због продуженог зимског распуста за недељу дана, наредних шест недеља биће надокнађени изгубљени часови. Надокнада ће се вршити по следећем распореду.

 Прве недеље надокнаде од 02. до 06. марта 2020.  године надокнађиваће се први час кроз блок наставу 40+30 минута тако да тај час траје 70 минута, а сви остали по 40.

Друге недеље надокнађиваће се други час, 40+30=70 минута, а сви остали трају по 40 минута.

Сваке недеље помера се за један час.

Continue reading „Обавештење о надокнади часова“

Школска година се наставља у понедељак 24. фебруара

Министарство просвете, науке и технолошког развоја донело је одлуку да се настава у основним и средњим школама у Републици Србији настави у понедељак 24.фебруара 2020. године.

Continue reading „Школска година се наставља у понедељак 24. фебруара“

Шта је инклузија?

Концепти инклузивног образовања имају више тога заједничког са концептима који леже у основи покрета „Образовање за све (EFA) и побољшања стања у школама. Инклузивно образовање представља померање од преокупираности одређеном групом ка фокусирању на превазилажење препрека у учењу и учествовању.
Инклузија 
Дефиниције инклузије које даје UNESCO потичу са конференције у Саламанки, 1994. године, и стављају нагласак на то да је инклузија покрет који је у директној вези са побољшањем образовног система као целине:
„Инклузија је процес решавања и реаговања на разноврсност потреба свих ученика кроз све веће учествовање у учењу, културама и заједницама и све мању искљученост у оквиру образовања и из њега. Он обухвата промене и измене садржаја, приступа, структура и стратегија, са заједничком визијом која обухвата сву децу одговарајуће старосне доби и са убеђењем да је редовни образовни систем одговоран за образовање све деце.“
 
 
Инклузија је нов начин размишљања. Уместо инвестирања у специјалне школе за децу са сметњама у развоју, многе земље се окрећу инклузивном образовању – преусмеравају напоре на:
  • подржавању СВЕ деце у редовним школама
  • проналажење нових начина за давање подршке редовним школама и наставницима.

Инклузија је будућност, порука је канадског центра за инклузију Marsha Forest.

 

Пројектна настава у теорији и пракси

     Појам пројектне наставе није нов. Наиме, сви који су кроз школовање имали педагогију или дидактику, сусрели су се бар кроз теорију са овим појмом. Тридесетих година 20. века у литературу и образовну праксу уведен је израз пројектна настава, коју алтернативно називају и образовање искуством кроз увођење истраживачке методе у наставу. Џон Дјуи, зачетник наставе засноване на пројектима, био је присталица теорије прагматизма да наука и знање морају да буду у служби практичних потреба, тј. да је задатак школе да учи ученике животу кроз практичне радове; уместо предавања, знања се стичу кроз сопствена искуства у социјалном контексту, а на основу личних афинитета деце (за комуникацијом, истраживањем, уметничким изражавањем, радом).

     У основи пројектне наставе је интердисциплинарни рад. Оваква настава је усмерена на интересовања ученика и има оригиналан приступ реализацији садржаја. Тимски рад ставља ученике у равноправан положај, чиме се повећава њихова лична одговорност за учење, као и динамика рада – коришћење савремене технологије, учење изван школе и сл.

     Пројектна настава је усмерена на развијање сазнајних способности, социјалних вештина и вредности.

     Пројектна настава, пре свега, доноси партнерски однос у настави – сараднички однос наставника и ученика, развијање комуникацијских и организацијских способности ученика, интердисциплинарност у учењу и проактивност ученика, отвореност у решавању проблема, креативност и хеуристички приступ проблему. Она се заснива на уравнотежености сазнајног учења, развоја мануелних способности, емоционалног и социјалног искуства. Ученици уче у групи решавањем проблема и учењем путем открића. Вредност овакве наставе се налази у чињеници да ученици током реализације пројекта неке садржаје уче спонтано, без притиска, и на тај начин овладавају сазнајним и социјалним вештинама.

     Пројектна настава обавезује школу да буде „отворена” и да се у већој мери повезује са средином која је окружује.

     Пројектна настава је иновативан модел који мења улогу учитеља. Он је координатор који подстиче и усмерава, а ученици су главни носиоци активности. Циљ је да ученик учи главом, срцем и рукама. Пројекат треба да обједини и повеже садржаје различитих предмета, а да у исто време повеже знања које ученик стиче властитим искуством. Све су ово разлози због којих је пројектна настава један подстицајан изазов за учитеља, који захтева пуно одговорности.