О Бранку

Бранко Радићевић - биста

Бранко Радичевић је рођен у Славонском Броду 28. марта 1824. у породици Тодора и Руже Радичевић. Рођено име му је Алексије, али га је он посрбио у Бранко. Бранков отац Тодор је био чиновник, али се такође бавио и књижевношћу и превео је са немачког језика Шилеровог Виљема Тела.

Његова породица се 1830. преселила у Земун, где је Бранко завршио пет разреда српске и немачке основне школе. У гимназију у Сремским Карловцима се уписао 1836. Сремски Карловци и оближње Стражилово су имали велик утицај на Бранкова каснија дела, од којих су најпознатија Ђачки растанак, у којој изражава своју жељу да ту буде и сахрањен. Након завршених шест разреда у Сремским Карловцима, седми и осми разред је завршио у Темишвару, где му је отац био премештен 1841. године.
Године 1843. је уписао студије права у Бечу, али након три године студија одустаје од факултета. Старо пријатељство продице Радичевић са Вуком Караџићем била је Бранку најбоља препорука за ступање у круг Вукових сарадника и пријатеља. Када му је преминуо брат Стеван, Бранко се збратимио са другим младим Вуковим следбеником Ђуром Даничићем. Прве стихове Бранко је написао још док је похађао Карловачку гимназију, а одушљевљен Вуковим реформама се интезивније почео бавити књижевним радом. Прву књигу песама је објавио у Бечу 1847. године, на чистом народном језику у духу модерног европског романтичарског песништва. Исте године су објављени и Вуков превод Новог завета, Даничићев „Рат за српски језик и правопис“ и Његошев „Горски вијенац“ , тако да се та година сматра годином незваничне Вукове победе.
Због револуције која је захватила Хабзбуршку монархију, Радичевић је напустио Беч и живео је по разним местима у Срему. Слава коју су му донеле прве песме била је велика и у Кнежевини Србији, у коју је неколико пута долазио. У страху да његово присуство не изазове немире међу великошколском омладином, власти су га протерале из Београда. У то време је почео да обољева од туберкулозе. Вративши се у Беч 1849. уписао је студије медицине, али је наставио да се бави књижевношћу и године 1851. је објавио још једну збирку песама.
Радичевић је преминуо 1. јула 1853. у бечкој болници на рукама Вукове жене Ане. Постухмно збирку песма је објавио његов отац 1862. Српска омладина је испунила песникову жељу и године 1883. пренела је његове остатке из Беча у Стражилово.
Са Бранком Радичевићем су у националну књижевност први пут ушле песме са изразито лирским мотивима и расположењем. Те песме су првенствено певале о радости и лепотама младости. Ипак, већи део својих песама, као што су „Кад млидија’ умрети“ или Ђачки растанак Радичевић је писао као елегије (тужне песме). У јеку Вукових полемика са противницама реформе српског језика, Радичевића прва збирка песама је доказала да се и на народном језику могу испевати уметничке песме.
Најпознатије Радичевићево дело је поема Ђачки растанак, у којој је опевао Фрушку гору, ђачке игре и несташлуке. У песми је такође испољио идеју југословенства. Елегија „Кад млидијах (размишљах) умрети“, објављена после Радичевићеве смрти, је једна од најлепших елегија у српској књижевности, у којој је песник предосетио блиску смрт.
Поред лирских песама, љубав према народној поезији упутила је Радичевића и на писање епских песама. Две епске песме изашле су 1851. као друга збирка песама. Остале необјављене песме су издане у збирци из 1862.
Као присталица Вукових схватања, Радичевић је написао алегоричну-сатиричну песму „Пут“ , уперену против псеудокласичарске поезије и старог књижевног језика. У првом делу песме Радичевић исмева највећег Вуковог противника Јована Хаџића, а у другом делу песме се величају реформе Вука Караџића.

Сунчана јесен живота

Диплома

Црвени крст Чукарице је и ове године организовао такмичење ликовно - литерарних радова на тему "Сунчана јесен живота". Ученица наше школе Јована Смиљковић – IV1 је добила награду за освојено прво место.

Значај оснивања Ученичког парламената

ЗА УЧЕНИКЕ

  • остваривање права гарантованих међународним и националним документима
  • прихватање права и одговорности
  • уважавање личности ученика
  • свестран развој ученика
  • искуство тимског рада
  • учење о различитости и недискриминаторском понашању
  • јасна и благовремена информисаност свих ученика
  • могућност утицања на одлуке битне за ученике
  • квалитет сарадње између ученика и наставника
  • веће задовољство радом и животом у школи
  • боља сарадња и комуникација са ученицима
  • упознавање са жељама и потребама ученика
  • смањивање одговорности и подела обавеза
  • задовољство доношеним одлукама, без присиле
  • смањивање времена које се троши на увођење реда и дисциплине у свакодневном раду
  • лакша адаптација на промене
  • веће задовољство радом и животом у школи

ЗА НАСТАВНИКЕ

  • боља сарадња и комуникација са ученицима
  • упознавање са жељама и потребама ученика
  • смањивање одговорности и подела обавеза
  • задовољство доношеним одлукама, без присиле
  • смањивање времена које се троши на увођење реда и дисциплине у свакодневном раду
  • лакша адаптација на промене
  • веће задовољство радом и животом у школи

ЗА РОДИТЕЉЕ

  • одговорна деца која су свесна својих могућности и спремнија на бољу комуникацију
  • лакше идентификовање потреба свих страна
  • боља сарадња и задовољство школским процесом
  • мањи број конфликтних ситуација које настају услед незадовољства школским животом између родитеља и деце
  • примена научених вештина (прихватање различитих мишљења, толерантност, могућност аргументованог дискутовања…) у породичном животу кроз обострано учење и контат
  • активно укључивање у школски процес